Рифмованные строчки

Информация о пользователе

Привет, Гость! Войдите или зарегистрируйтесь.


Вы здесь » Рифмованные строчки » Поэзия » Творчество людей оставивших след в истории


Творчество людей оставивших след в истории

Сообщений 1 страница 29 из 29

1

ДЕТИ МИРА

Дети мира, я знаю, всё это не сказка –
С поцелуем невинным, заботливой лаской
Соберемся мы все на морских берегах,
Будем петь, танцевать и резвиться в волнах,
Будем строить песчаные замки, смеяться,
И в блаженстве и радости дни будут мчаться.

Люли ссорятся вечно, стоят на своем,
Носят новые маски и лгут день за днем,
Проповедники к небу возводят глаза,
А политики борются за голоса,
Адвокаты законы кроят как хотят,
А торговцы и брокеры цены растят,
Ну а мы на бескрайних морских берегах
Будем петь, танцевать и резвиться в волнах,
Оседлаем мы радугу, шторм укротим,
Вольный ветер поймаем и в небо взлетим,
Мы потрогаем звезды, обнимем луну,
Мы вернем, вопреки всем порядкам, весну,
С поцелуем невинным, заботливой лаской,
Дети мира, я знаю, все это не сказка.

Архитекторы чертят дома до небес,
День за днем в жарких спорах проводит конгресс,
Профсоюзы бастуют, кричат о правах,
Кто-то «травкой» торгует в секретных местах,
Ну а мы на бескрайних морских берегах
Будем петь, танцевать и резвиться в волнах
Пусть философы бьются над смыслом дилемм,
Битвы тела и разума, вечных проблем,
Ставят опыты физики, чтобы понять
Как пространство и время уметь измерять,
Археологи роются в древних руинах,
Продолжаются поиски кладов старинных,
Пусть психологи анализируют слезы
Фобий, маний, истерики, мнимой угрозы,
Люди ходят на исповедь в храм за прощеньем
Всех больших, да и малых своих прегрешений,
И стараются в спешке, в тщете, впопыхах
Уяснить себе истинный смысл греха,
Ну а мы на бескрайних морских берегах
Будем петь, танцевать и резвиться в волнах,
Оседлаем мы радугу, шторм укротим,
Вольный ветер поймаем и в небо взлетим,
Мы потрогаем звезды, обнимем луну,
Мы вернем, вопреки всем порядкам, весну,
С поцелуем невинным, заботливой лаской,
Дети мира, я знаю, все это не сказка.

                         Майкл Джексон

0

2

ПЛАНЕТА ЗЕМЛЯ
Планета Земля, мой единственный дом,
Чья-то странная прихоть в пространстве пустом,
Планета Земля, быть не может, что ты
Только облачко пыли среди черноты,
Только маленький шарик, что лопнет вот-вот,
Лишь металла кусок, что сквозь космос плывет,
Лишь песчинка материи в вечном потоке,
Астероид огромный, корабль одинокий.

Только камень холодный, безжизненный, темный
И однажды бесследно пропасть обреченный…
Нет, не верю, все это неправда, я знаю,
Ты живая и нежная, ты мне родная,   
Ты заботой своею меня сохраняешь,
Ветерками и волнами нежно ласкаешь,
Столько чувств глубочайших так щедро мне даришь,
И в душе моей музыкой ты оживаешь.

В моем сердце живут тайны древних времен
И волшебные песни ушедших племен,
И я слышал, как вторит их танцам живым
Ритм приливов, звучащий в такт с пульсом моим.
Когда видел я грозы или яростный шторм,
Их неистовство чувствовал во мне самом.
Я попробовал горечь, и сладость, и соль,
Я узнал радость встречи, страсть, счастье и боль.
Ароматами, буйными красками дня
Ты легко вновь и вновь удивляешь меня.
И твоя красота мне открыла секрет –
Бесконечным блаженством полон каждый момент.

Планета Земля, быть не может, что ты
Только облачко пыли среди черноты,
Только маленький шарик, что лопнет вот-вот,
Лишь металла кусок, что сквозь космос плывет,     
Лишь песчинка материи в вечном потоке,
Астероид огромный, корабль одинокий.

Только камень холодный, безжизненный, темный
И однажды бесследно пропасть обреченный…
Нет, не верю, все это неправда, я знаю,
Ты живая и нежная, ты мне родная,
Ты заботой своею меня сохраняешь,
Ветерками и волнами нежно ласкаешь,
Столько чувств глубочайших так щедро мне даришь,
И в душе моей музыкой ты оживаешь.

В сиянии нежном, Планета Земля,
Всем своим сердцем я люблю тебя.

                           Майкл Джексон

0

3

Рокси, тексты СУПЕР!!!  :cool:

0

4

Алита
спешл фор ю. Текст песни Earth song

What about sunrise
What about rain
What about all the things
That you said we were to gain...
What about killing fields
Is there a time
What about all the things
That you said was yours and mine...
Did you ever stop to notice
All the blood we've shed before
Did you ever stop this notice
This crying Earth this we make sure?

Aaaaaaaaaah Aaaaaaaaaah

What have we done to the world
Look what we've done
What about all the peace
That you pledge your only son...
What about flowering fields
Is there a time
What about all the dreams
That you said was yours and mine...
Did you ever stop to notice
All the children dead from war
Did you ever stop to notice
This crying Earth this we make sure?

Aaaaaaaaaaah Aaaaaaaaaaah

I used to dream
I used to glance beyond the stars
Now I don't know where we are
Although I know we've drifted far

Aaaaaaaaaaah Aaaaaaaaaaaah
Aaaaaaaaaaah Aaaaaaaaaaaah

Hey, what about yesterday
(What about us)
What about the seas
(What about us)
The heavens are falling down
(What about us)
I can't even breathe
(What about us)
What about everything
(What about us)
I have given you
(What about us)
What about nature's worth
(Ooo,ooo)
It's our planet's womb
(What about us)
What about animals
(What about it)
We've turned kingdoms to dust
(What about us)
What about elephants
(What about us)
Have we lost their trust
(What about us)
What about crying whales
(What about us)
We're ravaging the seas
(What about us)
What about forest trails
(Ooo, ooo)
Burnt despite our pleas
(What about us)
What about the holy land
(What about it)
Torn apart by creed
(What about us)
What about the common man
(What about us)
Can't we set him free
(What about us)
What about children dying
(What about us)
Can't you hear them cry
(What about us)
Where do we go wrong
(Ooo, ooo)
Someone tell me why
(What about us)
What about baby boy
(What about it)
What about the days
(What about us)
What about all their joy
(What about us)
What about the men
(What about us)
What about the crying man
(What about us)
What about Abraham
(What was us)
What about death again
(Ooo, ooo)
Do we give a damn
Aaaaaaaaaaaaah Aaaaaaaaaaaaah


Песнь Земли
(Earth Song)
Майкл Джексон

Что с рассветом, что с дождем,
что со всеми теми вещами,
которыми, как ты сказал, мы обладали?
Что с полями сражений, есть ли еще время,
что со всеми теми вещами,
которые, как ты сказал, были твоими и моими?
Ты когда-нибудь переставал замечать
всю ту кровь, что мы пролили прежде?
Ты когда-нибудь переставал замечать
эту кричащую Землю, эти плачущие берега?

Что мы сделали с миром, посмотри, что мы сделали.
Что со всем тем миром,
который ты завещал своему единственному сыну?
Что с цветущими полями, есть ли еще время?
Что со всеми теми мечтами,
которые, как ты сказал, были твоими и моими?
Ты когда-нибудь переставал замечать
всех этих детей, погубленных войной?
ты когда-нибудь переставал замечать
эту кричащую Землю, эти плачущие берега?

Я привык мечтать,
я привык смотреть вверх на звезды,
а теперь я не знаю, где мы,
я только знаю, что мы уплыли далеко...

Эй, что с завтрашним днем?  (Что с нами)
Что с морями?
Небеса падают вниз,
я даже не могу дышать.
Что с истекающей кровью Землей,
чувствуем ли мы ее раны?
Что с самой природой,
это лоно нашей планеты.
Что с животными?
Мы превратили царства в пыль.
Что со слонами,
мы потеряли их доверие?
Что с кричащими китами?
Мы опустошили моря.
Что с тропическими лесами,
сожженными вопреки нашим мольбам?
Что со святой землей,
раздираемой на части разными вероучениями?
Что с простым человеком,
можем ли мы дать ему свободу?
Что с умирающими детьми,
неужели ты не слышишь, как они плачут?
Где мы сбились с пути?
Кто-нибудь, скажите мне, почему?
Что с младенцами?
Что с этими днями,
что со всей их радостью?
Что с человеком,
что с плачущим человеком?
Что с Авраамом?
А что со смертью?
Неужели нам наплевать?

0

5

Рокси, спс!  :surprise:

0

6

Алита
Если что, обращайся :flag:

0

7

и правда прикольные тексты.

0

8

Рокси, оки!  :yep:

0

9

ЛОРЕЛЕЙ

Не знаю, о чем я тоскую.
Покоя душе моей нет.
Забыть ни на миг не могу я
Преданье далеких лет.

Дохнуло прохладой. Темнеет.
Струится река в тишине.
Вершина горы пламенеет
Над Рейном в закатном огне.

Девушка в светлом наряде
Сидит над обрывом крутым,
И блещут, как золото, пряди
Под гребнем ее золотым.

Проводит по золоту гребнем
И песню поет она.
И власти и силы волшебной
Зовущая песня полна.

Пловец в челноке беззащитном
С тоскою глядит в вышину.
Несется он к скалам гранитным,
Но видит ее одну.

А скалы кругом все отвесней,
А волны - круче и злей.
И, верно, погубит песней
Пловца и челнок Лорелей.

              Генрих Гейне

Отредактировано Рокси (2008-04-17 22:34:43)

0

10

ыыы)) мы его недавно на немецком учили)) Лореляй)

Отредактировано Kisa (2008-04-17 22:36:40)

0

11

Kisa мы тоже. А ты немецкий учишь?

0

12

Рокси, я кстати другой вариант перевода читала  ^^

0

13

Kisa Да мы и сами перевродили и читали. Но этот мне больше всех понравился)

Отредактировано Рокси (2008-04-17 22:40:35)

0

14

Рокси
учу) и английский тоже)

0

15

Kisa а ты откуда, где учишься?

0

16

Рокси далеко) Архангельская область) в универе, ин.яз)

0

17

Kisa нифига.  как немецкий учится?

0

18

Рокси никак) я бы его выкинула из программы...мне больше французский или испанский по душе...но программу увы не изменишь)

0

19

а я намеренно пошла на нем. яз. и не жалею. мне оч нравится)

0

20

на вкус и цвет товарищей нет)

0

21

Браво)) :yep:

0

22

Вот ещё кое-что из творчества Майкла Джексона))

НО СЕРДЦЕ СКАЗАЛО НЕТ

Увидели бедняков, живущих в картонных хижинах, сломали хижины и построили по своему плану – огромные блоки цемента и стекла, окруженные асфальтовыми дорогами. Это никак не напоминало дом, даже дом в хижине. «Чего вы ждали? – спросили нетерпеливо. – Вы слишком бедны, чтобы жить как мы. Пока не можете сделать лучше, вы должны быть благодарны, не так ли?»
Голова сказала «да», но сердце сказало «нет».

Им нужно было больше электричества для города, нашли горный поток для плотины. Когда вода поднялась, поплыли мертвые кролики и олени; маленькие птенцы, еще не умеющие летать, утонули в гнезде, пока мать-птица беспомощно плакала. «Не очень приятное зрелище, - сказали, - но теперь у миллионов людей кондиционеры работают все лето. Это важнее, чем один горный поток, не так ли?»
Голова сказала «да», но сердце сказало «нет».

Увидели угнетение и терроризм в далекой стране, начали войну против нее. Бомбы превратили страну в щебень. Население съежилось в страхе, и каждый день все больше людей хоронили в грубых деревянных гробах. «Вы должны быть готовы к жертвам, - сказали. – Если несколько мирных жителей пострадают, это небольшая цена за мир, не так ли?»
Голова сказала «да», но сердце сказало «нет».

Состарились с течением лет. Сидя в удобных домах, подвели итог. «У нас была хорошая жизнь, - сказали. – Мы все делали правильно».  Их дети посмотрели вокруг и спросили, почему бедность, загрязнение и войны не прекратились. «Вы скоро поймете, - ответили, –  люди слабы и эгоистичны. Несмотря на все усилия, эти проблемы никогда не кончатся».
Голова сказала «да», но дети заглянули в свои сердца и прошептали: «Нет!»

0

23

МАЛЬЧИК И ПОДУШКА

Мудрый отец захотел преподать урок юному сыну. «Вот подушка, покрытая шёлковой парчой и набитая нежнейшим гусиным пухом, - сказал он. – Иди в город и посмотри, что дадут за нее».
Сначала мальчик пошел на рынок,  где увидел богатого купца, торговавшего пером. «Что вы дадите мне за эту подушку?» – спросил он. Купец сузил глаза. «Я дам тебе пятьдесят золотых дукатов, потому что вижу, что это без сомнения редкое сокровище».
Мальчик поблагодарил его и пошел дальше. Следующей он увидел жену фермера, продававшую овощи на краю дороги. «Что вы дадите мне за эту подушку?» – спросил он. Она потрогала подушку и воскликнула: «Какая мягкая! Я тебе дам серебряную монету, я очень хочу положить мою усталую голову на такую подушку».

Мальчик поблагодарил её и пошёл дальше. Наконец он увидел юную деревенскую девочку, моющую ступени церкви. «Что ты мне дашь за эту подушку?» – спросил он. Посмотрев на него со странной улыбкой, она ответила: «Я дам тебе пенни, потому что вижу, что твоя подушка твёрже этих камней». Без колебаний, мальчик положил подушку у её ног.
Придя домой, он сказал отцу: «Я получил лучшую цену за твою подушку». И выложил пенни.
«Что? – воскликнул отец. – Да эта подушка стоила, по крайней мере, ста золотых дукатов».

«Это увидел богатый купец, - сказал мальчик, - но будучи жадным, предложил мне пятьдесят. Но у меня было лучшее предложение, жена фермера обещала мне серебряную монету».
«Ты что, безумный? – сказал отец. – Как может серебряная монета быть лучше пятидесяти золотых дукатов?»
Если она предложена любящим человеком, - ответил мальчик. – Если бы она дала мне больше, она  бы не смогла прокормить своих детей. Но у меня было и лучшее предложение – я увидел деревенскую девочку, моющую ступени церкви, и она мне обещала пенни».

«Ты совсем потерял разум, - покачал головой отец. -  Когда это пенни стоило дороже серебра?»
«Когда предложено человеком, преданным своему делу, - ответил мальчик. – Она работала для её Господа, и ступени дома Его казались ей мягче любой подушки. Беднее бедного, она все-таки нашла время для Господа. И поэтому я отдал ей подушку».
И тогда мудрый отец улыбнулся, обнял своего сына и со слезами не глазах проговорил: «Ты хорошо усвоил урок».

*MJ

0

24

Мне давненько давали почитать этот стих, мне он так понравился) не давно ещё раз перечитала его и решила выложить, почитайте может и вам понравиться)

Эдгар По.

                   Ворон

     Перевод Константина Бальмонта
     OCR Бычков М.Н.

Как-то в полночь, в час угрюмый, полный тягостною думой,
Над старинными томами я склонялся в полусне,
Грезам странным отдавался, - вдруг неясный звук раздался,
Будто кто-то   постучался - постучался в дверь ко мне.
"Это, верно, - прошептал я, - гость в полночной тишине,
         Гость стучится в дверь ко мне".

Ясно помню... Ожиданье... Поздней осени рыданья...
И в камине очертанья тускло тлеющих углей...
О, как жаждал я рассвета, как я тщетно ждал ответа
На страданье без привета, на вопрос о ней, о ней -
О Леноре, что блистала ярче всех земных огней, -
         О светиле прежних дней.

И завес пурпурных трепет издавал как будто лепет,
Трепет, лепет, наполнявший темным чувством сердце мне.
Непонятный страх смиряя, встал я с места, повторяя:
"Это только гость, блуждая, постучался в дверь ко мне,
Поздний гость приюта просит в полуночной тишине -
         Гость стучится в дверь ко мне".

"Подавив свои сомненья, победивши спасенья,
Я сказал:  "Не осудите замедленья моего!
Этой полночью ненастной я вздремнул, - и стук неясный
Слишком тих был, стук неясный, - и не слышал я его,
Я не слышал..." Тут раскрыл я дверь жилища моего:
         Тьма - и больше ничего.

Взор застыл, во тьме стесненный, и стоял я изумленный,
Снам отдавшись, недоступным на земле ни для кого;
Но как прежде ночь молчала, тьма душе не отвечала,
Лишь - "Ленора!" - прозвучало имя солнца моего, -
Это я шепнул, и эхо повторило вновь его,  -
         Эхо - больше ничего.

Вновь я в комнату вернулся - обернулся - содрогнулся, -
Стук раздался, но слышнее, чем звучал он до того.
"Верно, что-нибудь сломилось, что-нибудь пошевелилось,
Там, за ставнями, забилось у окошка моего,
Это - ветер, - усмирю я трепет сердца моего,  -
         Ветер - больше ничего".

Я толкнул окно с решеткой, - тотчас важною походкой
Из-за ставней вышел Ворон, гордый Ворон старых дней,
Не склонился он учтиво, но, как лорд, вошел спесиво
И, взмахнув крылом лениво, в пышной важности своей
Он взлетел на бюст Паллады, что над дверью был моей,
         Он взлетел - и сел над ней.

От печали я очнулся и невольно усмехнулся,
Видя важность этой птицы, жившей долгие года.
"Твой хохол ощипан славно, и глядишь ты   презабавно, -
Я промолвил, - но скажи мне: в царстве тьмы, где ночь всегда,
Как ты звался, гордый Ворон, там, где ночь царит всегда?"
         Молвил Ворон: "Никогда".

Птица ясно отвечала, и хоть смысла было мало.
Подивился я всем сердцем на ответ ее тогда.
Да и кто не подивится, кто с такой мечтой сроднится,
Кто поверить согласится,  чтобы где-нибудь, когда -
Сел над дверью говорящий без запинки, без труда
         Ворон с кличкой: "Никогда".

И взирая так сурово, лишь одно твердил он слово,
Точно всю он душу вылил в этом слове "Никогда",
И крылами не взмахнул он, и пером не шевельнул он,  -
Я шепнул: "Друзья сокрылись вот уж многие года,
Завтра он меня покинет, как надежды, навсегда".
         Ворон молвил: "Никогда".

Услыхав ответ удачный, вздрогнул я в тревоге  мрачной.
"Верно, был он, - я подумал, - у того, чья жизнь - Беда,
У страдальца, чьи мученья возрастали, как теченье
Рек весной, чье отреченье от Надежды навсегда
В песне вылилось о счастьи, что, погибнув навсегда,
         Вновь не вспыхнет никогда".

Но, от скорби отдыхая, улыбаясь и вздыхая,
Кресло я свое придвинул против Ворона тогда,
И, склонясь на бархат нежный, я фантазии безбрежной
Отдался душой мятежной:  "Это - Ворон, Ворон, да.
Но о чем твердит зловещий этим черным "Никогда",
         Страшным криком: "Никогда".

Я сидел, догадок полный и задумчиво-безмолвный,
Взоры птицы жгли мне сердце, как огнистая звезда,
И с печалью запоздалой головой своей усталой
Я прильнул к подушке алой, и подумал я тогда:
Я - один, на бархат алый - та, кого любил всегда,
         Не прильнет уж никогда.

Но постой: вокруг темнеет, и как будто кто-то веет, -
То с кадильницей небесной серафим пришел сюда?
В миг неясный упоенья я вскричал: "Прости, мученье,
Это бог послал забвенье о Леноре навсегда, -
Пей, о, пей скорей забвенье о Леноре навсегда!"
         Каркнул Ворон: "Никогда".

И вскричал я в скорби страстной: "Птица ты - иль дух ужасный,
Искусителем ли послан, иль грозой прибит сюда, -
Ты пророк неустрашимый! В край печальный,  нелюдимый,
В край, Тоскою одержимый, ты пришел ко мне сюда!
О, скажи, найду ль забвенье, - я молю, скажи, когда?"
         Каркнул Ворон: "Никогда".

"Ты пророк, - вскричал я, - вещий! "Птица ты - иль  дух зловещий,
Этим небом, что над нами, - богом, скрытым навсегда, -
Заклинаю, умоляя, мне сказать - в пределах Рая
Мне откроется ль святая, что средь ангелов всегда,
Та, которую Ленорой в небесах зовут всегда?"
         Каркнул Ворон: "Никогда".

И воскликнул я, вставая: "Прочь отсюда, птица злая!
Ты из царства тьмы и бури, - уходи опять туда,
Не хочу я лжи позорной, лжи, как эти перья, черной,
Удались же, дух упорный! Быть хочу - один всегда!
Вынь свой жесткий клюв из сердца моего, где скорбь - всегда!"
         Каркнул Ворон: "Никогда".

И сидит, сидит зловещий Ворон черный, Ворон вещий,
С бюста бледного Паллады не умчится никуда.
Он глядит, уединенный, точно Демон полусонный,
Свет струится, тень ложится, - на полу дрожит всегда.
И душа моя из тени, что волнуется всегда.
         Не восстанет - никогда!

Отредактировано Лори (2009-01-14 15:34:49)

0

25

И оригинал на английском.

                                 The Raven

             Once upon a midnight dreary, while I pondered,
                                                weak and weary,
             Over many a quaint and curious volume of forgotten
                                                            lore -
             While I nodded, nearly napping, suddenly there came
                                                          a tapping,
             As of some one gently rapping, rapping at my
                                                  chamber door -
             '"Tis some visiter", I muttered, "tapping at my chamber
                                                               door -
                  Only this and nothing more."

             Ah, distinctly I remember it was in the bleak December;
             And each separate dying ember wrought its ghost
                                                    upon the floor.
             Eagerly I wished the morrow; - vainly I had sought
                                                          to borrow
             From my books surcease of sorrow - sorrow for
                                                the lost Lenore -
             For the rare and radiant maiden whom the angels
                                                      name Lenore -
                  Nameless _here_ for evermore.

             And the silken, sad, uncertain rustling of each purple
                                                              curtain
             Thrilled me - filled me with fantastic terrors never
                                                          felt before;
             So that now, to still the beating of my heart, I stood
                                                            repeating
             "Tis some visiter entreating entrance at my chamber
                                                            door -
             Some late visiter entreating entrance at my chamber
                                                             door; -
                  This it is and nothing more."

             Presently my soul grew stronger; hesitating then no
                                                            longer,
             "Sir", said I, "or Madam, truly your forgiveness
                                                         I implore;
             But the fact is I was napping, and so gently you came
                                                           rapping,
             And so faintly you came tapping, tapping at my
                                                   chamber door,
             That I scarce was sure I heard you" - here I opened
                                                    wide the door; -
                  Darkness there and nothing more.

             Deep into that darkness peering, long I stood there
                                                  wondering, fearing,
             Doubting, dreaming dreams no mortal ever dared
                                                   to dream before;
             But the silence was unbroken, and the stillness gave
                                                            no token,
             And the only word there spoken was the whispered
                                                     word, "Lenore?"
             This I whispered, and an echo murmured back the
                                                     word, "Lenore!"
                  Merely this and nothing more.

             Back into the chamber turning, all my soul within me
                                                               burning,
             Soon again I heard a tapping somewhat louder than
                                                          before.
             "Surely", said I, "surely that is something at my
                                                    window lattice;
             Let me see, then, what thereat is, and this mystery
                                                           explore -
             Let my heart be still a moment and this mystery
                                                           explore; -
                  'Tis the wind and nothing more!"

             Open here I flung the shutter, when, with many a flirt
                                                            and flutter,
             In there stepped a stately Raven of the saintly days
                                                              of yore;
             Not the least obeisance made he; not a minute stopped
                                                           or stayed he;
             But, with mien of lord or lady, perched above my
                                                      chamber door -
             Perched upon a bust of Pallas just above my chamber
                                                              door -
                 Perched, and sat, and nothing more.

             Then this ebony bird beguiling my sad fancy into
                                                          smiling,
             By the grave and stern decorum of the countenance
                                                           it wore,
             "Though thy crest be shorn and shaven, thou", I said,
                                                   "art sure no craven,
             Ghastly grim and ancient Raven wandering from
                                                    the Nightly shore -
             Tell me what thy lordly name is on the Night's
                                                    Plutonian shore!"
                  Quoth the Raven "Nevermore."

             Much I marvelled this ungainly fowl to hear discourse
                                                          so plainly,
             Though its answer little meaning - little relevancy
                                                             bore;
             For we cannot help agreeing that no living human
                                                           being
             Ever yet was blessed with seeing bird above his
                                                    chamber door -
             Bird or beast upon the sculptured bust above his
                                                    chamber door,
                  With such name as "Nevermore."

             But the Raven, sitting lonely on the placid bust, spoke
                                                                only
             That one word, as if his soul in that one word he did
                                                             outpour.
             Nothing farther then he uttered - not a feather then
                                                        he fluttered -
             Till I scarcely more than muttered "Other friends have
                                                         flown before -
             On the morrow _he_ will leave me, as my Hopes have
                                                      flown before."
                  Then the bird said "Nevermore."

             Startled at the stillness broken by reply so aptly
                                                             spoken,
             "Doubtless", said I, "what it utters is its only stock
                                                            and store
             Caught from some unhappy master whom unmerciful
                                                         Disaster
             Followed fast and followed faster till his songs one
                                                        burden bore -
             Till the dirges of his Hope that melancholy burden bore
                  Of 'Never - nevermore.'"

             But the Raven still beguiling my sad fancy into
                                                        smiling,
             Straight I wheeled a cushioned seat in front of bird,
                                                 and bust and door;
             Then, upon the velvet sinking, I betook myself
                                                      to linking
             Fancy unto fancy, thinking what this ominous bird
                                                         of yore -
             What this grim, ungainly, ghastly, gaunt, and ominous
                                                        bird of yore
                  Meant in croaking "Nevermore."

             Thus I sat engaged in guessing, but no syllable
                                                     expressing
             To the fowl whose fiery eyes now burned into my
                                                   bosom's core;
             This and more I sat divining, with my head at ease
                                                       reclining
             On the cushion's velvet lining that the lamp-light
                                                    gloated o'er,
             But whose velvet-violet lining with the lamp-light
                                                    gloating o'er,
                  _She_ shall press, ah, nevermore!

             Then, methought, the air grew denser, perfumed from
                                                    an unseen censer
             Swung by seraphim whose foot-falls tinkled on the
                                                       tufted floor.
             "Wretch", I cried, "thy God hath lent thee - by these
                                             angels he hath sent thee
             Respite - respite and nepenthe from thy memories
                                                      of Lenore;
             Quaff, oh quaff this kind nepenthe and forget this lost
                                                            Lenore!"
                  Quoth the Raven "Nevermore."

             "Prophet!" said I, "thing of evil! - prophet still,
                                                    if bird or devil! -
             Whether Tempter sent, or whether tempest tossed thee
                                                        here ashore
             Desolate yet all undaunted, on this desert land
                                                        enchanted -
             On this home by Horror haunted - tell me truly, I
                                                        implore -
             Is there - is there balm in Gilead? - tell me -
                                                tell me, I implore!"
                  Quoth the Raven "Nevermore."

             "Prophet!" said I, "thing of evil! - prophet still, if bird
                                                                  or devil!
             By that Heaven that bends above us - by that
                                                    God we both adore -
             Tell this soul with sorrow laden if, within the distant
                                                              Aidenn,
             It shall clasp a sainted maiden whom the angels
                                                       name Lenore -
             Clasp a rare and radiant maiden whom the angels
                                                       name Lenore."
                  Quoth the Raven "Nevermore."

             "Be that word our sign of parting, bird or fiend!"
                                               I shrieked, upstarting -
             "Get thee back into the tempest and the Night's
                                                   Plutonian shore!
             Leave no black plume as a token of that lie thy soul
                                                         hath spoken!
             Leave my loneliness unbroken! - quit the bust above
                                                            my door!
             Take thy beak from out my heart, and take thy form
                                                   from off my door!"
                  Quoth the Raven "Nevermore."

             And the Raven, never flitting, still is sitting, still is
                                                                sitting
             On the pallid bust of Pallas just above my chamber
                                                              door;
             And his eyes have all the seeming of a demon's that
                                                        is dreaming,
             And the lamp-light o'er him streaming throws his
                                               shadow on the floor;
             And my soul from out that shadow that lies floating
                                                        on the floor
                  Shall be lifted - nevermore!

             (1844-1849)

0

26

Лори

Ты такая ж простая, как все,
Как сто тысяч других в России.
Знаешь ты одинокий рассвет,
Знаешь холод осени синий.

По-смешному я сердцем влип,
Я по-глупому мысли занял.
Твой иконный и строгий лик
По часовням висел в рязанях.

Я на эти иконы плевал,
Чтил я грубость и крик в повесе,
А теперь вдруг растут слова
Самых нежных и кротких песен.

Не хочу я лететь в зенит,
Слишком многое телу надо.
Что ж так имя твое звенит,
Словно августовская прохлада?

Я не нищий, ни жалок, ни мал
И умею расслышать за пылом:
С детства нравиться я понимал
Кобелям да степным кобылам.

Потому и себя не сберег
Для тебя, для нее и для этой.
Невеселого счастья залог -
Сумасшедшее сердце поэта.

Потому и грущу, осев,
Словно в листья, в глаза косые...
Ты такая ж простая, как все,
Как сто тысяч других в России.

0

27

Free
Красиво написано

0

28

Angel
а как же)написано потрясающе!)

0

29

Короче говоря мне нравиться)))))

0


Вы здесь » Рифмованные строчки » Поэзия » Творчество людей оставивших след в истории